Mrsile su se tvoje crne kose,
lelujala se nasa nada,
igrale su nase noge bose
u ritmu kise
sto nad gradom pada

Magle sive tjerali smo skupa
i zalili krosnje pokislih breza
samo noge bez glave i trupa,
gazile su blato vladala je jeza

Koscate ruke grle se jos jace
i oci spavaju
na samom dnu suza,
a ovo nebo
ne prestaje da place
nad zivim stvorom sto ulicom puza

Jos samo zive ovi sivi dani
i nasa ljubav
vrti se i pati,
ka obali nekoj mi plovimo sami,
da nam ona izgubljeno vrati