Savest sumorna klice,
nad travnim decijim grobom,
svoju opevaj tugu i tuc ozivi sobom.
Placi statuo,on ljubi hladni kam,
mramornog ubicu andjeoskom tugom.
Vladao je dugo on postujuci silni hram
obicaj roda svog ; slovenski sveti tron.

Rastu zile pupcane uz kamene cokote,
rodjencadi krstene uz semion svete vodice.
Krec prima glavice u prestone stolice,
cika zvoni kupeljom kroz slovenski sveti tron.

Usred polja Kosova,ja bice od kamena,
osvecen i krstolik,na pravdi boga istinit.
Ne previdi ljubljeni,uspravan i samoziv.
Gradivno gravidni galalit.