Nocas je umrla sva moja vera,
do poslednje kapi jue upila zemlja.
Nocas sam sama na svetu bila,
duboko u srcu se gasila zelja
da zivim sama u svetu tuge,
pustinji hladnoj noci duge.
Cak i kad svane sivi su dani,
uz takav zivot...
Nocas sam oci okrenula nebu,
trazila zvezdu pod koju da stanem,
ali sve su one pale na zemlju
i dale mi snage da sebi priznam
da zivim sama u svetu tuge,
pustinji hladnoj noci duge.
Cak i kad svane sivi su dani,
uz takav zivot i smrt me mami.
Ja zivim sama u svetu tuge,
pustinji hladnoj noci duge.
Nocas su andjeli sklopili krila,
okrenuli glavu na drugu stranu
i dali mi snage da sebi priznam
da zivim sama u svetu tuge,
pustinji hladnoj noci duge.