Ja uvek vidim greh i uvek prvi


ma koliko bio oprezan i mali


ja ga vidim


i ja sam uvek tu




Ja sam spontan kao munja


ja sam prirodan cin


ja sam pravde sraf


eto dolazi da udari paraf



Da me bije glas da me ima svuda


da ih sesem posle konopca i ropca


milosti nema, nema sala za njih je


moja seta, ceta kanibala




Eto dolazi ko vetar


eto nas nosi kao glas


kao silan at sto prasina prati


iza horizonta




Da sam zajeban kao Atila Han


i mesto maca nosim sat-gan


i daga daga, da ga kada cujem


volim taj zvuk i tada psujem




Pljujem, svaki novi les


a sta je dalje to je jasno kao dan


puni sat-gan




Puni sat-gan


hocu da prosi, hocu da moli


hocu da oseti da ga zaboli


olos, pada u kos


pred noge




Jer sam dzelat, egzekutor


gresnih ljudi zadnji tutor


eto ih krati prosto


ko dlanom o dlan


puni sat-gan




Da sam zajeban kao Atila Han


da me bije glas


da sam zajeban kao Atila Han


da sam zajeban




Na strujanju zraka


se cuju i njisu


kosti o niti


da li bi i ti


iza horizonta




Da iskopa te pas


i ptice nadju


rasutog po zemlji


nad grobom


i da se slade tobom


iza horizonta




Da sam zajeban kao Atila Han


da me bije glas


da sam zajeban kao Atila Han


kao Atila Han