I tako, tako tece vreme


a ja te hrabro, mirno gledam


jer znam da vise nema mene


ni iskre neke nade da ti dam




Te puste godine su same


bez mene nasle tvoju mladost


k'o neka secanja iz tame


ruse svaki, svaki most



Ja nikad, nikad, nikad, nikad


od tebe nisam krio strah


od jedne iznenadne zelje


da zivim taj predah




Al’ ti si jednom, samo jednom


u kakvom to trenutku svom


tog novembarskog jutra


za mene bila sutra


kroz jedan jedini dah




Oprosti kad zaboli jace


sa pesmom neka rana stara


to s moga lica kisa brise


na oknu neke davne suze kap




Obecaj, novembar kad place


dve iste nam poruci case


za mir i nemir duse nase


kao nekad, nekad pre




Sad zbogom, zbogom, zbogom, zbogom


jer nista vise nemam ja


ni nade, smisla, cak ni prava


da budem sa tobom




Sa tvojom mladoscu je sunce


a ja se blizim uscu svom


ja, suza svoga smeha


ja, kazna svoga greha


al’ suncu zahvalan tvom